Summary
The subject of the work are medieval charters in the archives of the monasteries of Mount Athos, which were not their original users. On the example of Serbian charters of this type, of which 36 have been preserved in the monasteries of Mount Athos, it is pointed out the reasons and routes by which they reached Athos, as well as the reasons for their preservation at the new, final destination.
Предмет рада су средњовековне повеље у архивима светогорских манастира који нису њихови првобитни корисници. На примеру српских повеља те врсте, којих је у светогорским манастирима сачувано 36, указује се на поводе и путеве којима су доспевале на Атос, као и на разлоге за њихово чување на новом, последњем одредишту.
